Šta znamo?
1. U prvom foliju Šekspirovog Magbeta, reč weyward koristi se kako bi opisala tri sestre veštice. Kasnije, ta je reč zamenjena rečju weird, koja se danas najčešće koristi u značenju reči ’čudan’.
2. Reč Weyward je složenica, nastala od dve reči, away i ward. Away označava ’daleko’, ’udaljeno’ ili pak nešto ’na drugu stranu’. Dok reč ward označava smer. Ko su Vejvard sestre i kako su to one ’na drugu stranu usmerene’?
3. U današnjem engleskom jeziku, postoji reč Wayward sa blago drugačijim spelingom koja se koristi u značenju reči: ’svojevoljan’, ’raspušten’, ’zabludan’…
4. Postoji i staroengleska reč ’wird’ ili ’werde’ koja označava sudbinu ili kob. Zato se u hrvatskom prevodu Magbeta, sestre veštice prevode kao ’kobne sestre’
Etimologija reči nikada nije nešto što možemo sa sigurnošču da tvrdimo iz razloga što su u našem savremenom jeziku ostali samo tragovi onoga što je reč u samoj srži bila kada je nastala ili dok je nastajala. Dosta nas sigurno zna za poznatu ’bubu’ zbog koje danas, kada kompjuter ne učitava na vreme, kažemo da ’baguje’. Kako li će priča o nastanku glagola ’bagovati’ izgledati za sto godina, ili za trideset?
No, jezik ipak ostavlja tragove svoga nastanka i etimolozi, poput Ivice i Marice, pronalaze stazu ’mrvica’ putem koje dolaze do izvornih ili izvornijih značenja reči. Recimo, jedan od tragova pronalazi se u reči sujeverje, drugim rečima, praznoverje. Da li to znači da ’suje’ znači ’prazno’? Matematički, da. Ali, hajde da pronađemo još dokaza za to. Isti oblik pojavljuje se u reči ’sujeta’. Da li je ’sujeta’ jednako ’praznina’? Da li sujetni ljudi prazni?
U latinskom jeziku postoji reč vanitas, a u engleskom reč vanity, i obe označavaju sujetu, iliti taštinu. Ono što je interesantno jeste da je prvo značenje ove reči u latinskom ’praznina’. I onda, koliko nam zapravo poreklo reči govori o njihovoj pravoj prirodi, a tek koliko one same dobijaju potpuno novu dimenziju?
Čini se da se jednačina sujete i praznine poprilično brzo rešava, ili barem jasno upućuje na rešenje.
Ali Vejvard?
Vejvard je reč sa slojevitim značenjem, ali je istovremeno reč po kojoj je nazvan roman Emilije Hart i koja u njoj povezuje kako i likove, tako i celi narativ. Ali, šta ona zapravo znači? Da li su sestre u Magbetu sestre Stranputice ili sestre Sudbe? I zašto se uopšte sudbina i pogrešan put nalaze u istoj jednačini?
Roman Vejvard prati tri žene koje taj isti konflikt nose u imenu. I kako svaka priča potiče od konflikta, kako su nas Stari Grci lepo naučili, tako i narativ Emilije Hart pronalazi jednu od svojih polaznih tačaka baš u ovoj protivrečnosti. Međutim, konflikt svake priče ima za cilj i čeka razrešenje. Da li su glavni likovi romana Vejvard pronašli razrešenje i pomirenje konflikta u sebi i van sebe, to je na čitaocu da proceni.
I šta znači reč Vejvard? I to je na čitaocu da proceni.
P. S. U samom tekstu romana postoji jedno mesto na kome se reč weyward prevodi na srpski jezik. Ako ste ga pronašli, recite nam šta mislite o tom prevodnom ekvivalentu i koliko je za vas ta reč weyward.
