Horacije kaže da književnost treba da nas pouči i da nas zabavi i teško da postoji žanr u kome se ta dva zadatka tako lepo susreću kao što je slučaj sa istorijskim romanom.
Od njega očekujemo da, kada okrenemo poslednju stranicu, makar malo bolje poznajemo jedno davno prošlo vreme: da otkrijemo skrivenu priču iza poznatog istorijskog događaja, zavirimo iza vrata kraljevskih odaja i upoznamo tajne živote velikana.
Ali postoje i istorijski romani koji čine nešto više.
U njima istorija postaje pozornica za mnogo veću avanturu. Naprosto zaboravimo da saznajemo o prošlosti jer smo suviše zauzeti navijanjem za junake. Sa njima putujemo, bežimo, borimo se, volimo, gubimo i počinjemo iznova. A onda, gotovo neprimetno, zajedno sa njima upoznajemo i svet u kome su živeli.
Upravo je takav „Francuski dželat“ K. K. Hamfriza.
Žan Rombo je francuski dželat kome je poveren zadatak da pogubi jednu od najpoznatijih žena u istoriji – Anu Bolen.
Moglo bi se pomisliti da se njegov deo priče završava jednim zamahom dželatskog mača, ali, zapravo, tek tada počinje. U poslednjim trenucima njenog života, Žan daje Ani obećanje. A kada čovek poput njega da reč, onda je spreman da zbog nje prevrne čitavu Evropu.
Tako jedno pogubljenje postaje početak putovanja kroz Evropu 16. veka, a oko Žana se postepeno okuplja neobična družina junaka. Pet potpuno različitih sudbina ukršta se u priči o opasnosti, prijateljstvu, odanosti i održanoj reči. I upravo tu istorija prestaje da bude samo deo kulisa.
I naše izdavačko putovanje načinilo je neke od svojih prvih koraka upravo uz dela K. K. Hamfriza, najpre uz njegovog ,,Vlada’’.
Sa gospodinom Hamfrizom smo se tokom godina ne samo upoznali već i sprijateljili. Više puta je dolazio u Srbiju, upoznavao naše čitaoce i zavoleo naše krajeve, a njegova dela postepeno su postala neizostavan deo i Valkirine priče.
Zato nam je posebno značilo kada smo, povodom svog drugog rođendana, dobili priliku da srpskim čitaocima predstavimo roman kojim je počelo i njegovo književno putovanje – ,,Francuskog dželata’’, njegov roman prvenac.
U njega je Hamfriz pretočio ono najbolje od velike istorijske avanture: maštanje o dalekim putovanjima, nepredvidive obrte, stvarne istorijske događaje i pet junaka koji će, svako iz svojih razloga, krenuti istim putem.
Godinu dana kasnije, možemo reći da roman ,,Francuski dželat’’ slavi svoj srpski rođendan, godinu dana otkako je prvi put predstavljen srpskoj publici, i to premijerno na prethodnom Beogradskom sajmu knjiga.
Tokom protekle godine ovaj roman nas je zabavljao, nasmejao, ponegde rastužio, ali nas je pre svega poveo na jedno veliko putovanje.
Kroz njegove stranice upoznajemo onu ludu stranu Evrope 16. veka – Evropu mačeva i nesvakidašnjih vladara, misticizma i sujeverja, krčmi i drumova, ponekog slučajnog kolektivnog trovanja (P. S. Ovo je zasnovano na istinitim događajima, guglajte: St Anthony’s fire, ergot poisoning), neizvesnog sutra i velikih poduhvata. Ulazimo u svet u kome nikada ne znate šta vas čeka iza sledećeg ugla, ali u kome se prijateljstvo, čast i data reč još uvek mogu pokazati vrednijim od sopstvenog života.
,,Francuski dželat’’ pokazuje da istorijski roman ne mora da nas pouči i zabavi odvojeno, može da nas nauči mnogo čemu na najzabavniji mogući način.
Dok pratimo avanturu Žana Romboa i njegovih saputnika, pred nama ponovo oživljava duh jednog doba – njegovi strahovi i verovanja, sukobi evropskih naroda, svakodnevica običnih ljudi i svet velikih istorijskih događaja. Ali u njegovom središtu ostaje nešto mnogo univerzalnije: potreba za prijateljstvom i zajedništvom, borba dobra protiv zla i pitanje koliko daleko smo spremni da odemo da bismo održali datu reč.
Žan Rombo zbog jednog obećanja kreće na gotovo nemoguć poduhvat. K. K. Hamfriz odvažio se da od tog poduhvata napravi veliki epski istorijski roman.
A mi smo se, pre godinu dana, odvažili da deo tog sveta prenesemo među naše čitaoce.
Hvala vam što pratite naš put!
Vaša,
Valkira
