Nisam književnica po profesiji. Ja sam lekar. A priča koja je postala moj roman rodila se gotovo slučajno, u toku jedne sasvim obične smene, u razgovoru sa koleginicom. Diskutovale smo o pionirkama medicine i stigle do prve žene lekara u Srbiji – Drage Ljočić. Njena upornost i posvećenost da se izbori za svoje mesto u svetu muškaraca u nama je probudila divljenje, ali i pitanje. Šta bismo mi uradile na njenom mestu?
Kroz razmišljanje o odgovoru, stigle smo do imena koje budi ponos u svakoj ženi u Srbiji – Milunke Savić. Žena koje je, prerušena u muškarca, učestvovala u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu i to kao istaknuta borkinja.
U tom trenutku nešto u meni se zapalilo. Šta ako bi se neka Milunka prerušila ne zbog rata – već zbog nauke?
Tako je rođena Ana. A sa njom i profesor Majer i jedan Berlin koji ne liči na razglednice – već na mirisnu laboratoriju, tišinu između redova knjige i nemoguću ljubav u vremenu kada žene nisu imale pravo da se potpišu kao autorke naučnih radova.
Nisam odmah znala da pišem roman. Bila je to najpre samo igra ideja i izmaštanih likova. Pisala sam uveče posle posla, u pauzama između pregleda, između ispisivanja recepata, između stvarnog sveta i onog koju se gradio u meni.
Naučne činjenice i podaci dolazili su mi prirodno – kroz razgovore sa suprugom koji je elektroinženjer. Često smo razgovarali o hemiji, fizici, mirisima, svetlosti. O tome na koji način se meri ono što je nevidljivo. I sve to je pronašlo put do romana. Nauka je ušla kroz prag svakodnevnice i pretočila se roman.
Ljubavni delovi romana – bliskost, nežnost, razumevanje strasti – nastali su iz moje najdublje zahvalnosti i ljubavi prema suprugu. Među svim naučnim formulama i istorijskim činjenicama, ono najličnije što sam prenela u priču jesu emocije koje godinama živim i osećam. U tom smislu, ovaj roman je i posveta njemu – čoveku koji me je uvek bodrio da budem sve što jesam – žena, lekar, a sada i pisac.
Tako je „U SPEKTRU TAJNI” postao roman o ženi koja se mora skrivati da bi se njen glas čuo, o nauci kao tajnom jeziku ljubavi, o čežnji i o hrabrosti. Ana me je neustrašivo vodila kroz vrlo izazovno vreme za žene, a profesor Majer podsećao na značaj stabilnog oslonca u životu. Pratila sam ih jer sam želela da dam glas onima koji nisu smeli da govore, želela sam da mirisima pružim reči, a u nauci probudim osećanja. Ne znam gde će me put ove knjige dalje voditi, ali znam da će Ana i profesor Majer zauvek ostati sa mnom.
Nisam verovala da će ikada iko čitati ovu priču osim mene. Ali moji najbliži – muž, porodica, prijatelji, pa i poneki pacijent kojem sam se poverila – nagovarali su me da pokušam. Poslala sam rukopis izdavačkoj kući „Valkira” i… ostalo je istorija. I zbog toga moram da kažem – hvala. Hvala svima koji su verovali u ovu priču.
Roman „U SPEKTRU TAJNI” je roman o prošlosti i dokaz da mirisi, ljubav i nauka mogu zajedno da ispišu tajne prošlog veka.
