Iako se smatra sedmim najboljim vesternom ikada napisanim na engleskom jeziku, roman Vile Kader nije tipični vestern na koji smo navikli – u njemu heroji nisu šerifi, kauboji, odmetnici i naslednici – već narodi stonih gora Akome i pitome Francuske, razuđene zemlje Navaho i zalatom zaluđenog Kolorada.
Zasnovana na istinitim životima prvog novomeksičkog biskupa i njegovog vikara, ova priča prati Novi svet očima duhovnika, kroz živote dva neiskusna mladića odrasla ušuškana u zidovima bogoslovija i manastira i bačena u svet pustinje, u domove raznih naroda i kultura koje evropska civilizacija ne poznaje. Isprva kroz oči dva mladića, a kasnije zrelih sveštenika koji stasaju na suvim stazama i bespućima američkog zapada, upoznajemo Novi svet kakav ga retko imamo priliku videti na ekranima i u romanima. Kroz narativ Vile Kader, Novi svet postaje svet obnove, ali i svet velikih, ako ne i najvećih, iskušenja i opasnosti – da bi se naposletku taj isti ’novi’ svet ispostavio kao najdrevniji mogući.
Selo Akoma, indijansko selo poznato i pod nazivom ’Nebeski grad’, sa tradicijom od preko dve hiljade godina neprestane naseljenosti.
Jedan od prvih susreta naivnog Evropljanina sa divljinom američkog Zapada dešava se upravo u Akomi – zajednici 97 milja udaljenoj od Albukerkija, otuđenoj od ostatka sveta, vekovima ugnjetavanom od strane drugih plemena, a kasnije i crkve, koja se svojom postojanošću bori za opstanak u svetu sa neprestanom potrebom da promeni svoje lice i izbriše tragove istorije. Od radnje ovog romana prošlo je skoro dva veka, a brzina kojom se svet menja sada teško da za sobom ostavlja išta trajno, te je današnjem čoveku zaista onemogućeno da svedoči nečemu poput sveta nepokorenog ljudskom potrebom za napretkom i novinom.
Kada Vila Kader pruža opis indijanskog života u Novom svetu, ona piše o nečemu što je i te kako stvarno, ali što deluje daleko i nestvarno koliko i neko delo naučne fantastike:
,,U prirodi im je bilo da se stope sa prirodom (…) Štaviše, ovi Indijanci nisu bili ljubitelji novine i promene. Dolazili su i odlazili starim putevima koje su u stenu utabala stopala njihovih očeva, koristili su stara prirodna stepeništa od kamena kako bi se popeli u svoje domove na gorama. Činilo se da ne poseduju ni trunku evropskih težnji da pokore prirodu, da je urede i preurede. (…) Prema zemlji i svemu što je u njoj obitavalo odnosili su se brižljivo; nisu pokušavali da je poprave, već pazili da je ne oskrnave.’’
No, ono što je Kader primetila jeste brzina kojom se takav svet udaljava i od njenog vremena s početka dvadesetog veka. Verovatno nije mogla ni da zamisli kako će s početkom našeg veka ono što je rekla za Stari svet kada ga je opisala kao ,,svet prekrojen u obličje čoveka, njegove zemlje (…) pretočene u posede, u produžetke čovekove’’, biti tačno za skoro čitavu planetu.
Ali kako je i sam narativ ovog romana na neki sebi svojstven način preokrenut, kako je njegov kraj istovremeno i njegov početak, tako su u njemu obrnute uloge starog i novog. Ono što je za nas i biskupa Latura i njegovog vikara Novi svet, je objektivno najstariji – jedan redak dragulj u kome je sve trajno, a retko šta novo. S druge strane, dok nam Vila Kader opisuje mesto na kome je prošlost najistrajnije održavana, Starim svetom naziva se onaj koji na svakih sto godina, a i manje kako vreme prolazi, ne liči na sebe i menja se, rečima Vile Kader, ,,kao nebo u svitanje’’.
Upravo je Stari svet onaj koji unosi novine u takozvani Novi, koji pažljivo širi domen čovekovog poseda i težnje na do tog trenutka drevne, nepromenjive i prirodne odlike čovekovog obitavanja na američkom Zapadu. Biskup Latur je ključni među poslanicima crkve sa zadatkom da pomiri geopolitičke poteze Sjedinjenih Država i Evrope sa postojećom duhovnom situacijom u Novom Meksiku i Albukerkiju. Kao spona dva sveta, on i njegov vikar bivaju ti koji razotkrivaju ovu nedoslednost u nazivima novi i stari i to kako se u svetu vrlo često primenjuje perspektiva moćnijeg da bi se on razumeo i opisao, iako je objektivna istina možda daleko od nje.
Upravo takvo viđenje u ovom neobičnom romanu Vile Kader čini ga jednim od najznačajnijih vesterna ikada napisanih – jer je način na koji se ona postavila prema temi američkog zapada taj koji preispituje sve što je do tada, a i sada, o njemu napisano i prikazano.
