6 recenzija za Moja Antonija
Dodaj recenziju
Moja Antonija
1.390 RSD
Neukrotivo srce Nebraske 19. veka
Kroz oči Džima Berdena svedočimo sirovoj lepoti američke divljine nepreglednog neba i valovite prerije; upoznajemo zemlju opasnih izazova i velikih snova, a sa njom i Antoniju Šimerdu.
Njena dirljiva priča bogata je i nedaćama i radostima doseljeničkog života. Antonija ne predstavlja samo glavni lik, već simbol neukrotivog optimizma koji je oblikovao američku naciju. Od surovosti zimskog zagrljaja do obnavljanja života u proleće, nova, nepokorena zemlja odražava nade, teškoće i nenametljive želje onih koji je zovu domom.
Ovo je pripovest o jednom ličnom, ali i istorijskom putovanju u prošlost, o začetnicima života u beskrajnom prostranstvu koje ih očekuje. Njihove priče, jednako prostrane i sveobuhvatne kao i sama prerija, svedoče trajnoj moći prijateljstva i snazi ljudskog duha – da prožme životom svako tlo pod nogama, da krene na put nepoznatog ishoda i da pronađe dom na najneočekivanijim mestima.
Povezani proizvodi
-
Komplet knjiga K. K. Hamfriza – potpisano
6.600 RSD -
Smrt dolazi po nadbiskupa
1.390 RSD -
Zaboravljena služinčad
1.590 RSD -
Nevidljivi život Adi Laru
1.990 RSD
Dragana Knezic –
Moja Antonija je divna i topla priča o prijateljstva i ljubavi koje traje bez obzira na sve. Zamislite samo da imate jednu osobu koja označava ceo vas život.. Pa tako Džimov život označava Antonija i Džim nam priča priču o njoj. Devojčici koju su svi voleli. Devojci tako lepoj smeloj i odvažnoj. Ženi snažnoj hrabroj i ponosnoj. Izgubivši roditelje Džim odlazi da živi na imanje kod babe i dede u Nebrasku. Oni su bili naočiti i dobri ljudi. Dedine molitve često su bile vrlo zanimljive. Imao je dar za jednostavno i dirljivo izražavanje. Zbog toga što je malo govorio njegove su reči imale čudnu snagu one nisu bile izlizane od preterane upotrebe. Istog dana i Antonija stiže sa svojom porodicom. I tu u preriji počinje njihovo prijateljstvo. Antonija je imala oči u kojima je bilo najviše poverenja i razumevanja na svetu činilo se da ljubav i naivnost izviru iz njih širom svojih otvorenih lica. Videla sam tu preriju i njih dvoje kako šetaju njome i dele svoje lepe trenutke koje su doživeli pre dolaska u Nebrasku. Kao i sve koje su doživeli baš tu.. Osetila vrelinu sunca mirise i doživela najhladniju zimu.. Tako piše Vila Kader. Reci su joj opijajuce i žive. Dočarale su sve trenutke sve tuge i sreće.. Doba u kojem su živeli sazdano je od nade empatije ljubavi podrške među ljudima. Bilo je teško ali bili su tu jedni za druge. Izvojeno redovi: Neka sećanja postanu kao stvarnost i budu bolja od bilo čega drugog što se čoveku ikada više može desiti. ..nikada ustvari ne poznaješ čoveka dok ga ne vidiš da umire. Uvek joj piše za Božić rekao je bez obzira gde se nalazi i bez obzira koliko je vremena prošlo od njegovog poslednjeg pisma.
Anita –
Tiha knjiga… Da upravo su mi te reči na pameti nakon sklopljenih korica Moje Antonije. Tiha topla magična… Džim Barden je uspešni advokat železničke kompanije. Putujući vozom preko Ajove sa svojim starim prijateljem prisećaju se mladosti i nje… Antonije. Dogovoraju se da pišu o njoj. Džim završava brzo svoj rukopis i stavlja naziv Antonija a onda ispred dodaje reč Moja. Upravo ta reč učiniće ovo njegovom pričom. A priča će biti obavijena jakim emocijama. Džim je sa deset godina postao siroče i otišao u Nebrasku da živi sa bakom i dekom. U isto vreme stigla je i porodica migranata iz Češke i među njima i ona Antonija. Nekoliko godina starija od njega postaće njegova komšinica i njegov prijatelj za ceo život. Tako mi je drago da sam ovu knjigu pročitala sada a ne pre 15 20 godina. Tada bi mi verovatno bila dosadna falio bi mi zaplet koga ovde nema. Ali uh kakvu lepotu reči ovde imamo. Kako je živa u nama ta surova a opet prekrasna prerija gde čovek u potpunosti zavisi od vremenskih uslova. Džim i Antonija upoznaće nas sa njom trčeći igrajući se. Jer koliko god odrasli imali muke sa tom zemljom koju je trebalo ukrotiti oni su bili srećni. Bar je Džim to zaista bio potpuno i apsolutno srećan. Samo tada samo tu… Ova knjiga oda je jakim ženama koje se nisu predale izuzetnim ženama poput Antonije. Dolazeći iz drugih država sa slabim poznavanjem engleskog nikada neće biti u potpunosti prihvaćene od strane lokalnog stanovništva zauvek će ostati „iznajmljene devojke“. Ali upravo te devojke će postići najviše svojim vrednim radom zalaganjem upornošću… Za Džima Antonija je neraskidiva veza sa prošlošću mladosti jednostavnim radostima… Čak i kada nije pored nje ona je neizbrisivi deo njegovog života. Antonija sa očima punim razumevanja i poverenja punim života i srčane radosti. Prelepa čak i u dronjcima sposobna da pronađe smisao u besmislu da od svega napravi nešto pozitivno… Hrabra duhovita pametna odlučna nepredvidiva… Neće samo Antonija biti lik koji ćemo pamtiti. Svaki od likova ostaviće neki neizbrisivi trag i svakog bih mogla prepoznati na ulici da ih sretnem. Moja Antonija je knjiga puna slatke nostalgije. To je roman koji govori o doživotnim prijateljstvima ljubavi bolu u srcu trijumfu duha odanosti humanosti… Predivna nezaboravna priča puna raskošnih slika… Da tiha knjiga a tako jaka. Nateraće vas da razmišljate o prolaznosti života o njegovim usponima i padovima. O prošlosti i ljudima i događajima koji su od vas napravili osobe kakve jeste. O uspomenama koje su ostale zauvek u vašem srcu. „Neka sećanja postanu kao stvarnost i budu bolja od bilo čega drugog što se čoveku ikada više može desiti.“
Andrea –
Lepa priča veoma lako i brzo se čita. Ima interesantnih rečenica i misli. Jedna koju bih izdvojila je na strani 227. i glasi Neka sećanja postanu kao stvarnost i budu bolja od bilo čega drugog što se čoveku ikada više može desiti . Topla preporuka za ovaj naslov a i bookmarkeri koji se dobijaju uz knjigu su prelepi o koricama da ne govorim jednostavno mame čitaoce! :
Александар Марковић –
Скоро ми се није догодило да ме нечији стил писања оволико одушеви. Ово је књига која приказује лепоте прерије живота сељака у Небраски неке веселе али и тешке животне судбине… Да је ово једна велика песма могли бисмо је дефинисати као дитирамб јер из сваке стране ове књиге произилази слављење живота и свих његових радости. Мислим да је то и највећи њен квалитет. Велико хвала Валкири за овај наслов!
aidamolka –
Knjiga me je vratila u neke davne dane starih američkih filmova sa puno romantike prijateljstva života i ljubavi. Knjiga zaista odiše jednom velikom nadom i ljudskom dobrotom da je od srca preporučujem svima onima koji žele pročitati nešto lepo i toplo u ovom svetu horora i drame.
Azemina Trajkovic –
Moja Antonija je čarobna – reče mi on. A ja ću da se složim sa njim! Predivna priča o jednom prijateljstvu sa usponima i padovima. Ovo je Džimova priča o Antoniji Čehinji koja je u preriju Nebraske stigla u isto vreme kad i on. On kod babe i dede jer je izgubio roditelje a Antonijina porodica u potrazi za boljim životom bogatijim i srećnijim. Kako je to objasnila Antonijina mamenka: Amerika velika zemlja mnogo para mnogo zemlja za moji dečaci mnogo muževi za moje devojčice. Ali nisu svi tako mislili ispostavilo se kasnije. Čitajući ovu vanvremensku priču zamišljala sam sve one predele Nebraske koje sam kao mnogo mlađa gledala u filmovima i enciklopedijama…I svuda sam u svakoj opisanoj sceni videla Antoniju i Džima kako se šetaju jašu konja tumaraju tek onako okolo… I kad je leto toplo i sparno i kad je sneg do kolena sa mećavom koja prekriva sve pred sobom. Videla Džimovu babu u bašti svatove koji nisu imali sreće čopore izgladnelih vukova ogromne zvečarke i prerijske kučiće. Ali najpre sam videla prelep stil pisanja odlično opisane predele i scene i lakoću sa kojom je Vila pisala knjigu. Toliko lagano da se čita skoro u dahu samo kad se počne. Ne mogu sva moja osećanja da prenesem u pisanu formu ali ono što znam je sledeće – OVA KNJIGA SE VOLI!